Sati, dani, godine
Prolaze sati, dani, godine... a ti i ja još uek na istom. Još uvek smo tu, ali udaljeni kilometrima i kilometrima, i ko zna koliko još tako, ko zna da li će se bilo šta promeniti. Možda i hoće ako se budemo potrudili, ja iskreno verujem u to, verujem u nas i u našu budućnost. Deluje sebično kad tako kažem ali ja samo govorim i pišem ono što mi je na duši.
Volela bih da je sve kao u mojim snovima, tako savršeno... Volela bih da budeš prvo što ću ugledati kada se probudim i poslednje što ću videti pre nego oči zatvorim. Živim za to, i molim se Bogu svaki dan da mi to podari.
Jedva isčekujem te dane kada ćeš biti uz mene, koristim svaki mogući trenutak svog slobodnog vremena provodeći vreme sa tobom.
Mnogo sam srećna što si tu, toliko smo se nadali i na kraju nam se ispunilo to čemu smo se nadali, nadam se večnosti sa tobom i verujem da će se i to ispuniti.