Istina
Čitajući tvoje poruke, koje si mi nekada slao, shvatila sam nešto... Koliko sam ja u stvari jedna sebična, nerazumljiva i slepa osoba... Slobodno mogu reći jadna.
Toliko si mi ljubavi pružio, nežnosti, čuvao si me kao malo vode na dlanu od samog početka... Verovao si mi kao nikome pre... A ja sam svojom neozbiljnošću i ne razmišljanjem sve to prokockala... Povredila sam te mnogo, znam, i mnogo mi je teško zbog toga, mnogo se kajem. Boli me to što si bio dobar od samog početka a ja ispala najveća bednica na ovom svetu... Dno dna, niže ne mogu da budem. A ti si još uvek tu, pored mene, iako znaš da sam sjebala sve, iako znaš celu istinu ti si i dalje tu...
Jedno znaj... U ovome si ti ispao čovek jer si bio iskren od samog početka, a ja sam ispala najveća budala jer sam te lagala. Svesna sam da sam zaista budala zbog svega što sam ti uradila. I treba da me jede iznutra, i treba da se kajem jer sam, jednom rečju, debil.
I još sam ja našla da se bunim za neke sitnice i banalne stvari... Stvarno bi treala da smirim strasti i da budem presrećna što si i dalje tu bez obzira na sve.
Neka mi se sve vrati jer... sve se vraća, sve se plaća.